Početkom sezone smo bili KK Kamerun, kad je ta uvreda iz predgrađa postala opšteprihvaćena među grobarijom, pripadnici nacionalne manjine koje ćemo u daljem tekstu zvati limenkari su nas preimenovali u KK Ujedinjene nacije alaudirajući na to kako u košarkaškom timu ili moderno rečeno “roosteru” imamo previše stranaca. U toj blago rečenoj fašističkoj propagandi imaju podršku kroz “objektivne” medije pa tako imamo matricu po kojoj se u svakoj vesti ili naslovu vesti provuče činjenica da sastav KK Partizan sadrži igrače koji nemaju srpski pasoš. I to bi u nekom paralelnom univerzumu bilo prihvatljivo da klub za koji limenkari navijaju, koji usput samo nosi ime velikog rivala našeg kluba, isto tako nema igrače sa stranim pasošima u svom sastavu.
Budale ne razumeju da mi, obični navijači Partizana ne razlikujemo igrače po boji kože, jeziku koji govore, poreklu i slično… Doduše ta medijska propaganda ima uticaja i na pojedine ljude iz naših redova pa imamo situaciju da usled par vezanih lošijih utakmica u našoj hali osvane transparent gde neki od nas traže “domaće” igrače. Treba razumeti ljude, danas mediji nažalost kreiraju mišljenje i atmosferu u narodu pa se desi poneki izolovan slučaj i baš iz tog razloga treba apelovati na ljude da malo više uključe mozak i pre svega pitaju sebe da li žele da budu deo limenkarskog folklora ili da vole svoj klub. A što se tiče podele na domaće i strance, lično za mene su domaći igrači svi koji ginu na terenu za ovaj klub. Jednostavno ne želim i ne mogu da gledam kumaru Lesora kao stranca. Ili da smatram manje vrednim Pantera, Egzuma, Papa… od igrača sa srpskim pasošem. Generalno smatram da je iskazivanje nacionalne pripadnosti kroz stub, pardon klub, glupost.
A ti limenkari što određuju ko je domaći a ko je stranac neka provere svoj kompas. Navijači koji svoje stavove i ubeđenja prilagođavaju svakom vladajućem režimu. Dok su Josip Broz Tito i komunistička partija činili vlast u bišoj državi bili su stub komunizma. Sutra da Marsovci reše da ovladaju planetom, oni bi bili stub marsovstva. Raspadom te države postaju četnici i stub srBstva ali sa političkim ubeđenjima partije koja trenutno vlada. Naravno ta ubeđenja traju dok imaju korist od te vlasti, što klupske, što privatne. I da budemo jasni, pričamo o navijačima kojima je sasvim u redu da im se poklanjaju penali i titule, opraštaju kartoni za startove koji mogu da se klasifikuju kao nanošenje teških telesnih povreda, otpisuju dugovi, fuzionišu i razfuzionišu klubovi, gase i pale kao da su na daljinski… I protiv čijeg kluba su otprilike svi na ovom svetu, u njihovim glavama naravno. Ali im nije u redu da sudija nadoknadu vremena prekine kad ona istekne i ne “pusti” ih da izvedu korner pa se onda oni skupe na treningu da to ponove i isprave kosmičku pravdu, opet u njihovim umovima. Pa tako kad daju gol a lopta ne pređe gol liniju to bude super a kad prime koš gde protivnički igrač gazi jednu takvu liniju onda to bude zavera planete zemlje protiv sportskog giganta kakav je njihov klub. To su stvari koje su poznate i ne treba puno trošiti energiju na njih ali isto tako ne treba da zaboravimo koga imamo na suprotnoj strani.
Treba da uživamo u trenucima koje nam priređuju naši Kamerunci jer tim sa ovakvom hemijom i generalno skup ovakvih “bandita” nismo imali u skorije vreme. Najveći se vratio u svoju kuću, namestio parni valjak na ispravan put a na nama, navijačima, je da taj valjak guramo i kad ide i kad ne ide a psi neka laju!
