Ne znam zašto stalno mora da se ide iz krajnosti u krajnost.
„Željko je zaboravio svoj posao! Nemamo igru već 2 godine i samo divljamo! Kriv je Panter/Papapetru/Egzum…!“
Ili
„Ako ne valja Željko – evo vam Filipovski!“
A da li je baš tako, i u jednom i u drugom slučaju?
Kako se divljanjem, u skoro svakoj evroligaškoj utakmici može dati po 90-ak poena? S druge strane, da je na klupi Sašo Filipovski, koji je krajnje korektan trener i čovek (i nije fer stavljati ga u ovakav kontekst), sa ovakvim rezultatima, čak i sa igračima koji koštaju deset puta manje nego, recimo, Panter – odavno bi bio oteran.Činjenica je da, naspram ulaganja i kvaliteta trenera, nisu ostvareni ni rezultati, a ni, realno gledano, kvalitet igre u kontinuitetu.
Zašto kažem kontinuitetu? Zato što mi povremeno blow out-ujemo protivnika koji nam odgovara i kada uđemo u ritam, dok obrnuto – ne možemo da se sastavimo kada loše uđemo u utakmicu. Da ono sinoć nisu bili cigani, rekao bih da nam nedostaje baš takva utakmica kao sinoć (ili kao protiv Armanija) gde se konstantno igra egal, jer tu smo slabi, pre svega, zbog potrošnje u odbrani. Mi našu switch odbranu (kako sad voli svako da napiše u navodnom nedostatku reči preuzimanje), zasnivamo na tome da nema mnogo filozofiranja i ne gubi se na momentumu u piku, ali isto tako zahteva vrhunsku selekciju gde nekoliko igrača isporučuju stvarno fenomenalno taj deo (Egzum, Papapetru i Lesor), i gde Ledej solidno radi taj deo, ali očajno neke druge delove u odbrani i skoku. Ali, ti igrači se troše nenormalno. Pored toga, sve se svodi na to koliko brze noge i ruke imaju centri i zato mi, kada izađe Lesor, često ne možemo da se sastavimo.
Drugi najveći problem te odbrane je da je jaka koliko i najslabija karika, ali bukvalno. Ako odigraš jedan pik da slab igrač preuzme višeg – ti si pukao jer onda kreće pomoć, udvajanje, ostaju sami igrači na trojci i to je potop! S tim u vezi, igrači koji su minus na višim igračima – Anđušić, Madar pa i, donekle, Panter -moraju da to opravdavaju sa druge strane terena. Madar realno to radi i u odbrani na lopti na nižim igračima, pa čak uspeva i da probije blok. Ali, kada ne daje doprinos u napadu, on kao i Anđušić, nastaje problem jer ova koncepcija zahteva jake dvosmerne igrače.
I kada se stavi na papir, to neko naše jezgro – Egzum, Panter, Papa (Naneli), Ledej, Lesor – kada su na terenu – mi imamo neku čvrstoću i uglavnom pobeđujemo. Ali, to zahteva koncetraciju, kondiciju i snagu. Zato je i Željko „natrpao“ dve trojke visokog kvaliteta (cene), jer trojke su najmanji rizik u preuzimanju. Panter nikada ne može da igra top odbranu jer u napadu šutira iz driblinga, probija 10 blokova, rve se sa nekim „drvosečom“ tipa Lazić i ne može se od njega tražiti da bude Dangubić koji secka napad protivnika. Slično, donekle očigledno, važi i za Ledeja, mada po mom viđenju košarke, četvorka mora da bude top defanzivno.
Kod Pantera ima još jedna stvar koju ljudi ne shvataju, a to je da je on očajan spot-up šuter. U odnosu na šut iz driblinga, gde je verovatno najbolji u Evropi ili u top 3, po tome što niko ne može da ga odbrani. Ali, spot up mu je očajan i to je često kod takvih igrača. Jednostavno – ne mogu bez ritma da šutnu, retko su i sami, i mislim da je u tim situacijama, odokativnom procenom, na 20 – 25 procenata, gde su mnogo gori šuteri na 40 ili čak 50 procenata. Tu ne računamo kada sam šutira iz kontre, iz onog sitnog naskoka ili iz ritma, nego kad primi loptu s obe noge na zemlji. Sinoć je to maltene dva puta imao na kraju. Uveren sam da takve šuteve neće pogoditi isto kao što bi verovatno pogodio iz driblinga, samo da ima malo prostora.
Druga njegova mana i razlog zašto ne igra u najboljim EL timovima kao najbolji igrač je to što ne čini saigrače boljim. Ne zato što je ovakav ili onakav, ili sebičan, nego zato što ne zna. Nema osećaj za to.Ali, budite sigurni da će on u ovakvoj ekipi uvek imati najveće poverenje Željka jer zna da izmisli poen i da prekine crnu seriju kada svi stanu.
Meni je tu nejasna uloga Nanelija, iako ne volim da izdvajam igrače, jer on je taj koji treba da oslobodi prostor za Pantera, da pogađa 40-50 posto spot up šuteva, da izmisli nekad lak poen. On uđe u igru i statira kao da je Dangubić. OK – nisi prva violina, ali nisi baš doveden da odigraš odbranu i šutneš ponekad za 3. Papapetru je mnogo konkretniji. Recimo sinoć – radi u napadu ono za šta je plaćen, pokušava da izmisli poen kada stane protok.
I moram da kažem da to vidim i kao Egzumov problem. On bi, realno, trebalo svaki drugi posed da napada koš prodorom. Ljudi kažu da je sinoć „silovao“. Ja kažem da je morao više, iz prodora jakog igrača pokreće se cela akcija, daje se prostor za polaganje, asistenciju ka Lesoru, kick out – sve je tu. Mi smo opet, po ko zna koji put, izgubili kada je on izašao na kraju i ušao Madar. To nam se ove godine ponavlja iz utakmice u utakmicu. On, sa svojom brzinom i snagom, mora da bude aktivniji u napadu! I na kraju utakmice je mnogo logičnije da on pokuša da krene u prodor, nego da Panter davi loptu i šutira iz driblinga ili nekom uvali „vruć krompir“ kada ne može da se izbori za poziciju. Zato smo opet smo sinoć maltene prelomili utakmicu posle njegovog prodora i 2 asistencije ka spolja. Jeste jednu promašio, čini mi se, Papapetru, ali se posle stvorio poen, jer su oni loše stajali posle tog prodora, a to je i poenta – da ih izvučeš iz zone komfora.
Ima tu nešto i do trenera i uigranosti, ali nekoliko igrača na pokazuje svoje najbolje kvalitete, a pokazuju mane, i to je očigledan problem. Bojim se nekih ishitrenih reakcija pod pritiskom javnosti, ali to nam je što nam je. Mora se ući u seriju pobeda!
